Preglednost - test primer

3. Test primer

Radi verifikacije razvijenog programskog sistema izvršena je 3D analiza raspoložive preglednosti na projektu dvotračnog puta, čiji su programski uslovi sledeći:

• Vrsta puta: vezni
• Kategorija terena: brdovit
• Minimalni procenat preticanja: %pmin=40%
• Računska brzina deonice: Vri=80km/h

Na osnovu programskih uslova usvojeni su sledeći projektni elementi:

• Širina saobraćajne trake: ts=3.25m
• Širina ivične trake: ti=0.35m
• Bankina: b=1.50m
• Minimalni radijus horizontalne krivine: minR=250m
• Minimalni parametar prelazne krivine: minA=150m
• Maksimalni podužni nagib: maxIn=6%
• Minimalni radijus konveksne vertikalne krivine: minRvkonv.=3500m
• Minimalni radijus konkavne vertikalne krivine: minRvkonk.=2500m
• Rampa vitoperenja: 0.2% ≤ Ir ≤ 0.5%
• Poprečni nagib kolovoza: 2.5% ≤ Ip ≤ 7.0%

Preglednost je proverena za usvojene sledeće parametre:

• Vreme reakcije vozača: tr=1.5s
• Visina oka vozača: ho=1.2m
• Visina prepreke: hp=0.1m
• Udaljenost oka vozača od desne ivice kolovoza: xo=1.85m (1.5m od ivične linije)
• Koeficijent tangencijalnog trenja: ft(V)=0.585-0.418·(V/100)+0.136·(V/100)2
• Specifični otpor vazduha: wv=0 (sadržan je u koeficijentu trenja)
• Specifični otpor kotrljanja: wk=0.02
• Sigurnosno odstojanje zaustavljenog vozila: ∆L=5m
• Vreme preticanja vozila: tpret.=10s
• Razlika u brzinama vozila prilikom preticanja: ∆V=15km/h

Testirana trasa je usklađena sa osnovnim principima prostornog oblikovanja trase – vertikalni prelomi nivelete padaju u središte horizontalne krivine, nagibi kosina useka i nasipa su 1:2

Nakon inicijalne provere preglednosti korišćenjem razvijenog programskog sistema, dobili su se nezadovoljavajući dijagrami preglednosti za oba smera vožnje, tj. u oba slučaja su postojale deonice sa mestima gde raspoloživa preglednost nije dostigla zahtevanu. Programski sistem je ta mesta jasno naglasio krugovima na dijagramu, a na 3D modelu puta je nacrtao ometene vizure na mestima gde bi trebalo da budu slobodne. Zahvaljujući ovome lako je bilo odrediti gde i koliko je potrebno intervenisati na trasi da bi se raspoloživa preglednost podigla na zadovoljavajući nivo.

Posle otvaranja bermi preglednosti u usecima, kroz par iteracija se došlo do rešenja koje se može pozitivno oceniti sa stanovišta optičkih kontrola. Na sledećoj slici je prikazan deo trase puta sa prethodne slike, nakon otvaranja berme preglednosti prema „preporukama” koje je programski sistem dao. Konačni rezultat su dijagrami za oba smera vožnje su prikazani na slici, gde se jasno vidi da je u svakoj tački puta raspoloživa preglednost veća od zahtevane.

Provera preglednosti za model preticanja

Na 3D modelu puta nakon intervencija je proverena raspoloživa preglednost u cilju određivanja procenta preticanja. Radi dobijanja realnih vrednosti, položaj oka vozača je ostao nepromenjen, a kao putanja prepreke je uzeta putanja oka vozača iz suprotnog smera – prepreka koja se nalazi na 1.50m od ivične linije za suprotni smer vožnje, a na visini od 1.20m. Vidimo da je dijagram raspoložive preglednosti sa slike nešto drugačiji za ovako usvojen model ispitivanja i on se može korsiti kao osnov za određivanje procenta preticanja i izradu projekta saobraćajne signalizacije. Na testiranom primeru, procenat preticanja za smer A (u pravcu rasta stacionaže) iznosi 43% dok je u suprotnom smeru 41%, što je u skladu sa početnim uslovima koje su propisani za vezni put u brdovitom terenu (min %p=40%).

Početna - 1 - 2 - 3

Pogledajte film (3.6MB) >>