Preglednost - glavni deo programskog sistema
| Home |
| Products |
| Downloads |
| Publikacije |
| Forum |
| Kontakt |
2. Glavni deo programskog sistema
Nakon pripreme ulaznih parametara, tj. formiranja putanje oka vozača i prepreke i eventualnih bočnih smetnji u vidu vertikalne izvodnice, pristupa se glavnom delu programa koji vrši proračun preglednosti. Taj deo programa se poziva komandom Preglednost ili preko ikone Ovaj deo programa je urađen u formi „čarobnjaka” (wizard) koja je česta u Windows okruženju.
2.1. Početni dijalog
Prvi dijalog pruža izbor vrste preglednosti koju treba analizirati pored raspoložive, kao i smera vožnje u kome treba ispitati preglednost.
Razvijeni programski sistem se ne bavi proračunom zahtevane preglednosti, pa je u prvom dijalogu ostavljena mogućnost izbora da li se podaci o zahtevanoj preglednosti unose iz datoteke ili sa dijagrama Pzp, koji su proizvod programskog sistema „VD Analize”.
Pretpostavimo da smo ovde odabrali proveru svih vrsta preglednosti. Sledi dijalog sa izborom relevantnih parametara za zaustavnu preglednost.
2.2. Dijalog „Zaustavna preglednost”
Pored izbora GCM datoteke tipa .VCL koja sadrži podatke o niveleti, korisniku je ostavljena mogućnost izbora zaštitnog odstojanja za proračun zaustavne preglednosti, koje se dodaje na zaustavni put pri forsiranom kočenju, kao i vremena reakcije vozača i tangencijalne komponente koeficijenta trenja.
Treba napomenuti da program predlaže veličinu koeficijenta trenja sračunatu po empirijskom obrascu u funkciji računske brzine, čija vrednost sadrži i komponentu otpora vazduha, ali je ostavljena mogućnost izbora drugog koeficijenta trenja, gde se kao vrednost može uneti zbir svih relevantnih specifičnih otpora kretanju vozila (trenje, kotrljanje, vazduh...), osim otpora od podužnog nagiba, koji je sadržan u izabranoj datoteci o niveleti.
2.3. Dijalog „Raspoloživa preglednost”
U dijalogu za raspoloživu preglednost potrebno je izabrati putanje oka vozača i prepreke izražene kroz string datoteke formirane u prvom delu programa. Program ovde predlaže poslednje formirane .str datoteke za odabrani smer vožnje, tako da, uglavnom, neće biti potrebe za njihovim ručnim biranjem. U ovom dijalogu je ostavljena mogućnost izbora maksimalne dužine do koje je potrebno ispitivati preglednost. Program predlaže dužinu 7·Vr, što je veće od dužine potrebne za preticanje, tako da i ovde ne bi trebalo da bude potrebe za promenom.
2.4. Dijalog „Preticajna preglednost”
U ovom dijalogu je potrebno izabrati parametre preticajne preglednosti. Svi parametri su predloženi i u većini slučajeva neće biti potrebe za intervencijom, ali je korisniku ostavljena mogućnost za eventualne promene.
Promenom vremena preticanja, ili razlike u brzinama vozila koja učestvuju u preticanju, kao i podatka o tome da li se radi o dvotračnom putu ili putu rezervisanom za jednosmerni saobraćaj, automatski se proračunava i prikazuje dužina preticajne preglednosti. Ponuđena je i opcija za proračun procenta preticanja.
2.5. Dijalog „Zahtevana preglednost”
Ovaj dijalog nudi izbor datoteke sa podacima o zahtevanoj preglednosti. Program automatski predlaže koja bi to datoteka trebalo da bude, prema konvenciji primenjenoj u pomenutom programskom sistemu „VD Analize” koji tu datoteku formira.
Postoji i opcija da program naglasi sva mesta na dijagramu gde je eventualno raspoloživa preglednost pala ispod zahtevane. Tako se dobija mogućnost da se odmah nakon iscrtavanja dijagrama uoči da li je trasa korektna sa stanovišta preglednosti. Program pruža mogućnost naglašavanja mesta u situacionom planu gde je raspoloživa preglednost pala ispod zahtevane, tako što će ostaviti zrak između oka vozača koje se nalazi na stacionaži na kojoj je Pr<Pzp i prve prepreke koja nije saglediva sa tog položaja oka. Naglašena je i tačka prodora „problematičnog” zraka kroz trougao 3D modela. Sve ovo ostavlja mogućnost jednostavne analize kako se, na delovima gde je to neophodno, preglednost može popraviti. Naime, ukoliko je tačka prodora na kosini useka ili terenu, to govori o potrebi otvaranja berme preglednosti, gde se zraci koje program ostavlja mogu iskoristiti kao granica do koje je potrebno intervenisati. Ako se tačka prodora nalazi na kolovozu ili bankini, možemo zaključiti da se radi o vertikalnoj krivini nedovoljnog radijusa, što povlači potrebu za korekcijom nivelete trase.
2.6. Dijalog „Opcije dijagrama”
U poslednjem dijalogu ovog programskog sistema, korisniku je ostavljena mogućnost da izabere opcije vezane za crtanje konačnog dijagrama koji će sadržati izabrane vrste preglednosti za usvojeni smer vožnje. Moguće je nezavisno definisati horizontalnu i vertikalnu razmeru crtanja dijagrama, veličinu teksta za ispise, kao i nezavisno definisati korak za crtanje horizontalnih, odnosno vertikalnih, pomoćnih linija na dijagramu. U najvećem broju slučajeva su prihvatljive predložene vrednosti.